У највећим космогонијама нашег рода,
Крије се тајна, већа од свих нас,
Глас предака нас зове,
Немамо више шта да изгубимо.
Кад нестане злато, куће и све оно мало,
од многих неће остати ништа,
од неколицине ће кренути пламен,
знамен који неће моћи да стане.
Историју ће сви писати, поезију, прозу,
Науку ће обликовати глупи,
Лепо ће заборавити сви
И на крају ће све то пући.
А шта онда кад све то престане?
Ко ће доћи кад они оду?
Треба бити спреман и то је све.
