Пред нама се указала шума,
Питома, штавише, чак и лепа,
Престала је звери глума,
И испливала мржња слепа.
Последње опело над живима,
Сами себи бесмо испевали,
Међу зидовима сивима,
Чули смо да су нас исмевали.
И сада док митраљези хуче,
Тело, тело преко тела пада,
Друге ће о нама да уче,
Да смо се ми попели из Хада.
Сви смо сада једно у паду,
Ал’ смрт је наша победила,
Ми смо ветар у летњем складу,
Победа их није убедила.
