Лако је бити обичан ратник,
Жарити, палити куд сеже вид,
Лобање у појасу носити
И не осећати горчине стид.
Сачувати непријатеља од себе,
Није нимало лако, зар не?
Кад бес савлада разум, крв заигра,
На уста избију животињске пене.
Прави је ратник, који погнуте главе,
Стоји пред олтаром после битке,
Моли за све душе, најпосле за своју,
Имена ставља у молитве читке.
