Далеко, негде, ван времена,
Пролазе последњи дани,
Бол је толики да га и нема,
Само духови задржавни.
Далеко, негде, ја тражим мир,
Јер немам чему да се надам,
Тешко је бити мртав а жив,
Сит, а слободе гладан.
Далеко, негде, прошло је све,
Борба је можда узалудна била,
Али смисао је животу дала,
Хвала ти, судбино мила.
Далеко, негде, сетићеш се,
Овог тренутка, када дођу,
По тебе звекетом чизама,
Кључева, по вођу.
Још увек суморан и стар,
Ја и даље у сећању живим,
Нећу никада престати да волим
И нећу, нећу да се смирим.
У зору последњег дана, ој,
Чућеш јецај големих топова,
Знај да је све тада готово,
Нестало је лажи и лопова.
