Били су то људи велики и мали,
Тек понекад чулном храном сити,
Умели су да дају и јесу дали,
Животе и кости од небеске нити.
Ниски и високи, велики су били,
А још и јесу, јер успомена живи,
Знали су шта су и нису то крили,
На бојном пољу и у свакој њиви.
Нема смрти, за њих бити је неће,
Имена прошлост може да губи,
Зато у мислима гореће свеће,
Сваки од њих народ свој љуби.
Желим да их видим, заједно све,
Лица и снаге то да буде бал,
Колосални спој димензије две,
Без кога настаје јецај и жал.
